Bitka za Kupres 1992.

Слободни Купрес.

Купрешки плато је један од најважнијих војно-стратешких простора у Босни и Херцеговини. Његова надморска висина је 1200м. и површина 550кв.км. Географски простор са мјестом Купресом формира посебно подручје на којем су Срби били већина од давнина. Према аустроугарским катастарским књигама, Срби на купрешкој висоравни имају у власништву 70% земље.  

Током Другог свјетског рата, усташе убијају 1038 српских цивила на подручју Купреса од којих су 255 дјеце млађе од 10 година. Више од 500 Срба из Купреса даје своје животе учешћем у антифашистичком покрету. И упркос огромним жртвама које је претрпио српски народ током Другог свјетског рата, Срби и даље чине убједљиву већину.

Пред почетак оружаног сукоба у Југославији, становништво града Купреса било је подједнако подјељено између Срба и Хрвата (Срби 50%, Хрвати 43%, муслимани 7%). Али у цијелој општини Срби су били већина.

Током избијања рата у источној Славонији, многи Хрвати одлазе добровољно на фронт те се велики дио укључује у жестоке борбе за Вуковар. Након потписивања примирја, зими 1992. преживјели хрватски добровољци се враћају у Купрес и са собом доносе оружије и велику мржњу до сусједњих Срба.
Хрватска заједница Купреса је почела да формира своје војне јединице, мушкарци су улазили у паравојну јединицу ХОС нео-фашистичке структуре те у Хрватско вијеће одбране-ХВО.
Срби Купреса и околних села нису имали војну организацију те су се ослањали на ЈНА, чији је 5. Бањалучки корпус добио одговорност на сектору гдје је Купрес.

У припреми на свеопшти напад, Хрвати и муслимани су послали своје породице према Ливну, Дувну и Томиславграду. У Купресу су били само мушкарци у оружаним снагама, посљедња  два аутобуса са женама и дјецом, хрватска милиција је повукла 24.марта.

Сљедећих дана хрватски борци постављају контролне пунктове на неколико путева који воде у град, а 31.марта заузети су и неки јавни објекти у граду.

Веома пасиван отпор су пружили Срби, који су касно почели са формирањем Територијалне одбране. Нека српска села су имала добра упоришта са појединачним групама које су се укључиле у размјену ватре са хрватским борцима, али град је остао без одбране на почетку агресије.

Рано ујутру 3.априла 1992. у селу Малован 12км југозападно од Купреса чула се експлозија и интезивна паљба из аутоматског оружија, снаге ХВО, ХОС уз подршку редовне хрватске војске покренула је офанзиву на беспомоћна српска села око града. У 6:00 часова истог дана из хрвастког села Шуица, ХОС и Збор народне гарде, упада у Доњи Малован и убија 20 српских цивила. Поред хрватских јединица из Херцеговине ту су још и придошле бригаде из Хрватске : 106. осијечка бр. 101. загребачка формација ''Краљ Томислав'' те специјалне јединице ''Жути мрави'' и ''Зрињски''у напад су укључени тенкови и остала тешка опрема.

У подне 6.априла хрватске снаге уз подршку три тенка ''леопард'' преузимају контролу у граду Купресу, пошто је град готово не брањен, тенкови су користили углавном за уништавање српских кућа.

Купрес је утонуо у хаос и терор као и 1941. током ''чишћења града'' пљачке и убиства Срба су на сваком кораку, хрватски борци кукавички користе српске цивиле као живи штит за своја војна возила. неколико стотина Срба је одведено у логоре, неколико десетина је убијено а дио након тортура размењен средином маја за хрватске ратне заробљенике.

С обзиром на брзину хрватске офанзиве и односу снага, комадант Друге војне области ЈНА Милутин Кукањац тражи дозволу од Врховне команде на употребу авиона. 3-4 априла му у разговору Изетбеговић даје ''зелено свјетло'' за напад на хрватске снаге, тврдећи да ЈНА мора да заштити Босну од агресије од сусједних сила. Међутим та изјава није спречила вођу босанских муслимана да мало касније ту исту ЈНА прогласи ''агресорима''.

Мапа операције.

4. априла артиљерија Бањалучког корпуса ЈНА почиње да пружа подршку слабо наоружаној српској ТО. У неким мјестима су Срби стекли предност у артиљерији те су убрзо потисли хрватске борце са својих позиција . Тако су борци ХВО и ХОСа који су били на  два километра фронта између села Растичево и Сухова у паници побјегли са положаја са губитцима од 10 војника. Кад је ЈНА ''затегнула'' свој дио у Купресу, хрватски војни губици су се повећавали. Током три дана борбе обе стране су имале губитке у људству. 6. априла је Главни штаб и ПВО ЈНА порицао гласине од хрватских и свјетских медија о наводном обарању три авиона изнад Купреса. 

Док југоисточно Хрвати пале српске куће, са сјевера и сјеверозапада у садејству Бањалучког и Книнског корпуса ЈНА са српским борцима напредују према граду те ослобађа велики дио купрешког платоа.

Ватрени положај у Благају код Купреса.

6. априла српски борци заузимају Злосела и Османлије велика усташка упоришта.

7. априла хрватске снаге се на брзину повлаче из Купреса како би избјегли обруч који се спајао око града.

Од 8. до 10.. априла хрватска војска се повлачи са свих освојених позиција прије офанзиве. Губици ХВ, ХВО, ХОС су износили преко 160 избачених из строја те велики дио заробљених.

На ослобођеном територију српски борци су затекли језиве призоре о злодјелима хрватских снага, лешеви српких цивила су проналажени у подрумима, бунарима и масовним гробницама. У селу Злосела је пронађено двогодишње дијете заковано на бандеру.

Ослобођење Купреса је створило претњу хрватским градовима у западној Херцеговини (Томиславград, Ливно). Фронт сукоба се помјерио према Неретви.

BITKA ZA ''POBJEDU'' GORAŽDE 1994.

Vojska Republike Srpske je tokom jeseni 1992. i zime 1992-1993.godine vodila isključivo odbrambene borbe, pokušavajući da zadrže navalu sve jače muslimanske ARBiH

U proleće i ljeto 1993. pod komandom generala Ratko Mladića,VRS je napredovala oko 30 km prema Goraždu, do centra grada Goražda je preostalo svega 8-10 km. U proleće 1994. VRS je uništila muslimansku 82. samostalnu diviziju, i potisnula ARBiH dublje u grad te usla u samo predgrađe.

VRS je zauzela sela Kopači, Hubijeri, Jabučko sedlo, Zubčići itd. Odbacivši ARBiH sa obale Drine u sam centar grada.Te bila na svega 300m od bolnice u Goraždu

Pod komandom Aleksandara Škrabova dio 3.Ruskog Dobrovoljačkog Odreda u želji da pomogne Srbima je iz pravca Sarajeva krenuo ka frontu u rejonu Goražda.

Odred je predveče stigao u selo jugoistočno od Rogatice, gdje se spojio sa udarnim bataljonom iz Ilijaša pod komandom legendarnog pukovnika Josipovića.

Zauzimanje fabrike oružja „Pobjeda”.

Sljedece jutro su zajedno krenuli u zauzimanje fabrike oružja koja je bila smještena u planinskoj udolini u predgrađu Goražda. Sa zadatkom potisnuti ARBiH iz fabrike u dubinu grada te zauzeti i potom unistiti fabriku.

VRS se uputila prema fabrici, te vrlo brzo savladala planinske visove koji okružuje udolinu gdje su smeštene fabričke zgrade, s vrha planine do fabrike je presostalo svega 500-700 metara. Zahvaljujuci gustoj crnogoričnoj šumi su Srpski borci uspjeli da neopazno dovedu fabriku u poluobruč i priblize na svega 200m od fabričkih zgrada tu je pocelo puskaranje izmedju Srpskih i Ruskih boraca na jednoj strani i Muslimanskih boraca na drugoj, otpor ARBiH je bio slab,njihov borbeni duh je bio očitno načet prethodnim porazima. Ubrzo ARBiH otpočinje sa bježanijom iz fabrike prema gradu pružajući pri tom haotičan otpor na pojedinim mjestima koja su bila vrlo brzo savladana.

General Mladić iznad Goražda 1994.

Operacija VRS je pocela u 8 ujutru i oko 15 časova je cijela fabrika bila u zauzeta bez gubitaka.

 Posle zauzimanja fabrike i njenog čišćenja, VRS je zauzela odbranu prema gradu,muslimani su posle izvesnog vremena preduzeli nešto nalik na protivnapad,no napad je bio toliko bojažljiv da nisu imali nikakve šanse da povrate svoje položaje.

Poslje neuspjele muslimanske kontra ofanzive su uglavnom fabriku gadjali

iz grada minobacačima i teškim mitraljezima.

 VRS se nekoliko dana nalazila u fabrici, dok nije javljeno iz komande da se fabrika minira i napusti jer je ARBiH zvala u pomoć ukrajinski i engleski bataljon UNPROFOR-a. Fabrika je uništena uglavnom od eksploziva iz fabrike kojeg je tu bilo na pretek.

                                      

                                    

                              Ruski dobrovoljci                                   Srpski položaji oko Goražda 1994.

Tokom ofanzive na Goražde je NATO izvodio bombardovanje po Srpskim položajima, u tim napadima je NATO izgubio dva aviona.

15. aprila je oboren  francuski avion koji se nalazio u misiji izvidjanja.

16.aprila je oboren britanski avion iznad Goražda.

43. Prijedorska motorizovana brigada

43. motorizovana brigada

43 motorizovana brigada je bila jedinica 1 Krajiskog korpusa nastala od dijelova bivse JNA.
Sa sjedistem u Prijedoru, komadant brigade je Radmilo Zeljaja.


RATNI PUT

Pocetkom sukova u Hrvatskoj 1991godine, 43 zajedno sa 16 mkb prelazi Savu i vodi borbe u Slavoniji.Brigada postize velike uspjehe i u kratko vrijeme izbija na auto put Zagreb – Beograd. Potpisivanjem mira i postavljanjem UN posmatraca na granice
RSK i Hrvatske, 43 se vraca u Prijedor.

Pocetkom rata u Bosni Prijedor postaje grad incidenata i sukoba izmedju Srba i Muslimana. 30 maja 1992 zelene beretke i muslimanske paravojne formacije napadaju grad u pokusaju zauzimanja centra grada. U urbanom dijelu grada pocinju se voditi silovite borbe 43 i muslimanskih ekstremista, u toj borbi gine major oklopne jedinice 43 Zoran Karlica.
43 uspjeva slomiti otpor i sacuvati grad, nakon borbi u gradu brigada oslobadnja veliki dio prijedorske teritorije koja je bila pod kontrolom zelenih beretki i tim Prijedor sa cijelokupnom teritorijom staviti u sigurnu zonu .


U ljeto 1992 brigada krece u humanu operaciju Koridor 92 u kojoj ponovo ucestvuje rame uz rame sa 16 krajiskom motorizovanom brigadom i postize uspjehe, brigada probija koridor i oslobadja cijelokupnu Posavinu od udruzenih HVO i Muslimanskih snaga.

43 je potom bila na svim frontovima po BiH, njene jedinice su drzale liniju kod Gradacca, bile su na sarajevskom,bihackom i vlasickom ratistu .

Padom Krajine u Hrvatskoj 1995 i napredovanjem htvatsko-muslimanske vojske, po drugi put u opasnost dolazi Prijedor. Tokom priblizavanja Prijedoru 43 je bila svukuda po bojistima pa su vojnici samovoljno napustali polozaje i najcesce pjeske krenuli prema rodnom gradu.43 brigada uspjeva da zaustavi napredovanje 5 korpusa ARBIH kod Alisica klisure na sjevernom dijelu teritorije Sanskog Mosta.
Brigada stize u ispomoc krajiskim brigadama na Uni gdje razbijaju planove hrvatske vojske o zauzimanju Une i eventualnim pokusajem zauzimanja Prijedora scime bi pale sve zapadno–krajiske opstine do Banja Luke.

43 motorizovana brigada je bila druga najjaca brigada u Vojsci Republike Srpske odma iza 16 krajiske motorizovane brigade.